Изабрана библиографија

(Напомена: До 2000. године радове сам потписивао са Вељко Ђ. Ђурић а после са Вељко Ђурић Мишина)

А. Чланци

а. аутор

1. „Уни­ја­ће­ње у Дал­ма­тин­ској За­го­ри у XIX ве­ку“, Срп­ска зо­ра, год. 1, св. 3/4, Книн, 1991, стр. 135–142.
2. „Ко су би­ли вој­но-управ­ни ко­ман­дан­ти Ср­би­је 1941–1944“, Гла­сник Војно­и­сто­риј­ског ин­сти­ту­та, бр. 3, Бе­о­град, 1996, стр. 159–168.
3. „Суд­би­не ар­хи­је­ре­ја и све­ште­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Независној Др­жа­ви Хр­ват­ској пре­ма об­ја­вље­ним до­ку­мен­ти­ма Срп­ске патријарши­је“, Збор­ник Ср­би у Хр­ват­ској, књ. 4, Бе­о­град, 1999, стр. 211–279.
4. „Из исто­ри­је Ра­шко-при­зрен­ске епар­хи­је“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 3 (31), При­зрен, 2000, стр. 83–89.
5. „Ар­хи­је­ре­ји Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1941-1944. го­ди­не у до­ку­мен­ти­ма не­мач­ке слу­жбе без­бед­но­сти“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, број 5, Бе­о­град, 2000, стр. 171–193.
6. „Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva u pr­voj de­ce­ni­ji ko­mu­ni­stič­ke vla­sti 1945-1955. го­ди­не u Na­rod­noj Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 2, Za­greb, 2000, str. 635–652.
7. „При­лог про­у­ча­ва­њу аграр­не ре­фор­ме и ко­ло­ни­за­ци­је 1945–1946. го­ди­не на има­њи­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве на те­ри­то­ри­ји Ауто­ном­не ко­сов­ско-метохиј­ске обла­сти“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 4 (32), При­зрен, 2001, стр. 21–50.
8. „Пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској у пре­пи­сци краљев­ске вла­де и По­слан­ства у Ва­ти­ка­ну 1941-1943. го­ди­не – При­лог проучавању исто­ри­је кон­вер­зи­је“, Збор­ник ра­до­ва Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Универ­зи­те­та у При­шти­ни, Бла­це, 2001, стр. 215–222.
9. „Хр­ва­ти као жр­тве у Кра­ље­ви­ни Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца/Ју­го­сла­ви­ји 1918–1941. го­ди­не (Не­ки спор­ни про­бле­ми)“, Dijalog istoričara/povjesničara, sveska 3, Zagreb, 2001, str. 507–524.
10. „Jo­sif (Cvi­jo­vić), mi­tro­po­lit sko­pljan­ski i Aloj­zi­je Ste­pi­nac, nad­bi­skup zagre­bač­ki, pr­vo­sve­šte­ni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne i Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i pre­kr­šta­va­nje 1941–1945. go­di­ne“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 4, Za­greb, 2001, str. 449–466.
11. „Pri­lo­zi za ko­mu­ni­stič­ko po­i­ma­nje mo­der­ni­za­ci­je“, Di­ja­log istoričara/povjesni­ča­ra, sve­ska 5, Za­greb, 2002, str. 363–377.
12. „Sr­bi u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj i Hr­va­ti u Sr­bi­ji 1941–1944. go­di­ne. Viđe­nje kroz sud­bi­ne sve­šte­no­slu­ži­te­lja“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 6, Zagreb, 2002, str. 153–170.
13. „Не­ко­ли­ко при­ло­га о суд­би­ни имо­ви­не ма­на­сти­ра сре­за Ја­го­дин­ског после 1945. го­ди­не“, Ко­ре­ни, бр. 1, Ја­го­ди­на, 2003, стр. 125–136.
14. „Pri­lo­zi za isto­ri­ju Sr­ba u Ba­no­vi­ni Hr­vat­skoj 1939–1941. go­di­ne“, Di­ja­log isto­ri­ča­ra/po­vje­sni­ča­ra, sve­ska 7, Za­greb, 2003, str. 229–247.
15. „Хр­ват­ска пра­во­слав­на цр­ква“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, број 19, Београд, 2003, стр. 123–140.
16. „Де­лат­ност ју­го­сло­вен­ске оба­ве­штај­не, кон­тра­о­ба­ве­штај­не и дипломатске слу­жбе 1945–1946. го­ди­не у по­тра­зи за ли­ци­ма осум­њи­че­ним и/или про­гла­ше­ним за рат­не зло­чи­не“, Исто­ри­ја XX ве­ка, Бе­о­град, 2004, стр. 49–64.
17. „По­ли­тич­ке и дру­ге ак­тив­но­сти Хр­ват­ске се­љач­ке стран­ке у Дубровачком сре­зу у про­це­су кро­а­ти­за­ци­је“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, бр. 25, Бео­град, 2004, стр. 98–110.
18. „Об­на­вља­ње Па­три­јар­ши­је и из­бор па­три­јар­ха 1920. го­ди­не“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 4 (48), При­зрен/Гра­ча­ни­ца, 2004, стр. 25–50.
19. „Усто­ли­че­ње па­три­јар­ха Ди­ми­три­ја (Па­вло­ви­ћа) 1924. и уво­ђе­ње у патри­јар­шиј­ски трон у Пе­ћи 1924. го­ди­не“, Све­ти кнез Ла­зар, бр. 1–2 (49–50), Призрен/Гра­ча­ни­ца, 2005, стр. 51–80.
20. „Здрав­стве­но-со­ци­јал­не при­ли­ке у ба­но­ви­ни Вр­ба­ској 1929-1934. године“, Збор­ник окру­глог сто­ла одр­жа­ног у Ба­ња­лу­ци 16. ок­то­бра 2004. „Светислав – Ти­са Ми­ло­са­вље­вић“, Ин­сти­тут за исто­ри­ју, Ба­ња Лу­ка, 2005, стр. 141–149.
21. „Не­ки про­бле­ми ис­тра­жи­ва­ња исто­ри­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Коли­ко ама­те­ри­зам у исто­ри­о­гра­фи­ји (не)до­при­но­си ис­тра­жи­ва­њу суд­би­не јерархи­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве“, Ге­но­цид у XX ве­ку на про­сто­ри­ма југословен­ских зе­ма­ља, Бе­о­град, 2005, стр. 477–488.
22. „Удру­же­ње при­ја­те­ља Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Држа­ва 1931–1941. го­ди­не“, Срп­ска сло­бо­дар­ска ми­сао, бр. 33, Зе­мун, 2005, стр. 329–342.
23. „Ути­цај Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа на суд­би­ну Кра­ји­не“, Ре­пу­бли­ка Српска Кра­ји­на – Де­сет го­ди­на по­сли­је 2, Бе­о­град, 2005, стр. 91–102.
24. „О јед­ном од гро­бо­ва Пе­тра Ко­чи­ћа“, Но­ва Зо­ра, ча­со­пис за књижевност и кул­ту­ру, св. 7, Срп­ско про­свјет­но и кул­тур­но дру­штво Про­свје­та, Би­ле­ћа-Гац­ко, 2005, стр. 224–232.
25. „Ге­не­рал Ми­лан Не­дић и ар­хи­је­ре­ји Срп­ска Пра­во­слав­не Цр­кве“, Свети кнез Ла­зар, бр. 3 (51), При­зрен/Гра­ча­ни­ца, 2005, стр. 61–96.
26. „Два до­ку­мен­та јед­ног вре­ме­на“, Ба­шти­на, св. 19, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2005, стр. 217–220.
27. „При­ло­зи за би­о­гра­фи­ју вла­ди­ке ра­шко-при­зрен­ског Се­ра­фи­ма (Јованови­ћа)“, Ба­шти­на, св. 20, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Лепосавић, 2006, стр. 151–161.
28. „Не­ко­ли­ко де­та­ља о суд­би­ни по­ве­ље кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског“, Башти­на, св. 20/2,  Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2006, стр. 323–331.
29. „О аграр­ној ре­фор­ми 1945–1946. го­ди­не на има­њи­ма ма­на­сти­ра Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Ауто­ном­ној Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ској област“, Ба­шти­на, св. 21, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2006, 201–214.
30. „Об­но­ва ма­на­сти­ра Бањ­ска 1938-1940“, Ба­шти­на, св. 22, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2007, стр. 173–183.
31. „Стање манастира у Јужној Србији 1928. године“, Ба­шти­на, св. 23, Инсти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић, 2007, стр. 503–507.
32. „До­ку­мент ко­га ни­је пре­га­зи­ло вре­ме“, Но­ва Зо­ра – ча­со­пис за књижев­ност и кул­ту­ру, бр. 13, Срп­ско про­свјет­но и кул­тур­но дру­штво Про­свје­та, Одбори у Би­ле­ћи и Гац­ку, Би­ле­ћа – Гац­ко, про­ле­ће 2007, стр. 269–272.
33. 33. „Активности Хрватске сељачке странке 1934–1937. године у Дубровачком срезу у процесу кроатизације“, Летопис Матице српске у Дубровнику, бр. 1, Зборник радова, Београд, 2010, стр. 241–253.
34. 34. „Слу­чај ви­кар­ног епи­ско­па хво­стан­ског Вар­на­ве На­сти­ћа у кон­тек­сту за­чет­ка та­ко­зва­ног Аме­рич­ког рас­ко­ла у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви“, Ар­хив – часо­пис ар­хив­ских рад­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, бр. 4, Ба­ња­лу­ка, 2012, стр. 293–308.
35. 35. „Црквено градитељство у време патријарха Варнаве“, И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица, 2012, стр. 155–170.
36. 36. „Милан Стојадиновић и конкордат Ватикана и Краљевине Југославије“, у: Милан Стојадиновић – политика у време глобалних ломова, (Приредио Миша Ђурковић), Београд, 2013, стр. 208–242.
37. 37. „Друг Тито“ и „Чича Дража“, у: Тито и Срби – Злочинац на челу колоне, Београд, 2013, стр. 68–95.
38. 38. „Епархије некадашње Митрополије карловачке 1941–1945. године“, Три века Карловачке митрополије, Зборник радова са научног скупа (Сремски Карловци, 1. новембар 2013, Епархија сремска, Мало историјско друштво и Одсек за историју Филозофског факултета, Нови Сад, 2014, стр. 395–431.
39. 39. „Случај Душана Тошића из Брзана код Крагујевца“, Шумадијски анали, 8, Крагујевац, 2015, стр. 132–145.
40. 40. „Записници са саслушања генерала Милана Недића у Београду 1946. године“, Годишњак за истраживање геноцида, 8, Крагујевац–Београд, 2016, стр. 299–360.
41. 41. „Дрина као геополитичка и геостратешка метафора“, Злочини „Црне легије“ 1942–43, године у Источној Босни, Сребреница, 2016, стр. 117–122.
42. 42. „Прилози историји положаја Српске православне цркве у Хрватској после 1945. године“, у: Зборник о Србима у Хрватској, бр. 10, Београд 2016, стр. 283–300. (Поново објављен у: Грађански рат у Хрватској 1991–1995, бр. 13, Београд 2017, стр. 95–110).
43. 43. „Записник са саслушања Јураја Паршића“, Годишњак за истраживање геноцида, 9, Крагујевац–Београд, 2017, стр. 241–248.
44. 44. „Дрина као геополитичка метафора“, Преиспитивање Сребренице – Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд, 2017, стр. 17–21.
45. 45. „Петар фра Берковић и Вјекослав фра Шимић припадници усташке организације“, Годишњак за истраживање геноцида, 10, Крагујевац–Београд, 2018, стр. 159–165.
46. 46. „Да ли је Миле Будак представио програм рада против Срба или је то српска пропаганда“, Годишњак за истраживање геноцида, 11-1, Крагујевац–Београд, 2019, стр. 23–50.
47. 47. „Записник са сведочења Егона Бергера о заточеништву у Јасеновцу 1941–1945. године, Годишњак за истраживање геноцида, 11–1, Крагујевац–Београд, 2019, стр. 243–252.
48. 48. „Чему искривљавање у легендама фотографија“, Годишњак за истраживање геноцида, 12-1, Крагујевац–Београд, 2019, стр. 207–220.
49. 49. „Записник са саслушања Мирослава Филиповића Мајсторовића“, у: Годишњак за истраживање геноцида, 12–1, Крагујевац–Београд, 2020, стр. 169–178.
50. 50. „Фотографисање и филмско снимање унутар комплекса хрватског (усташког) концентрационог логора Јасеновац у периоду од његовог организовања 20. августа 1941. до уништења 22. априла 1945. године“, Годишњак за истраживање геноцида, 12–2, Крагујевац–Београд, 2020, 347–364.
51. „Материјали завршили у кабинету Јосипа Броза Тита“, Нова Зора, бр. 68, Београд, 2020, стр. 182–184.
52. „ʼИгра бројевима‘ – Случај масакра Срба у Гудовцу код Бјеловара 27–28. априла 1941. године“, Годишњак за истраживање геноцида, Београд, 2025, стр. 17–37.

б. коаутор

1. Вељко Ђурић Мишина, Милић Ј. Милићевић, „Ратне жртве и страдали Краљевине Србије у Великом рату 1914–1918. године“, Гласник, Историјски архив Ваљево, Ваљево, 2022, стр. 23–39.
2. Милић Ј. Милићевић, Вељко Ђурић Мишина, „Жртве немачког бомбардовања Београда 6–8. априла 1941. године“, Гласник, Историјски архив Ваљево, Ваљево, 2023, стр. 101–114.
3. 3. Вељко Ђурић Мишина, Милош П. Црномарковић, „Краљ Александар Карађорђевић и Манастир Високи Дечани“, Баштина, свеска 47, Приштина – Лепосавић: Институт за српску културу, 2019, стр. 335-342.
4. 4. Вељко Ђурић Мишина, Милош Црномарковић, О комисијама за чување и одржавање верских објеката Српске православне цркве између два светска рата, Култура – часопис за теорију и социологију културе и културну политику, број 164, Београд: Министарство културе и информисања Републике Србије, 2019, стр. 247–259.

Б. Монографије

а. аутор

1. Усташе и православље: Хрватска православна црква, Београд, Белетра, 1989.
2. Прекрштавање Срба у Независној Држави Хрватској: прилози за историју верског геноцида, Београд-Земун, Алфа, 1991.
3. Стефан Кнежевић (1806–1890) владика далматинско-истријски, Српско културно друштво „Зора“, Книн–Београд, 1994.
4. Свети Спас у Цетини, Умјетничко братство манастира Крке, Завичајни клуб Книнска крајина, Српско културно друштво „Зора“, Београд–Книн, 1994.
5. 5. Голгота Српске православне цркве: 1941–1945, Народна књига – Алфа, Београд, 1997. (Друго издање: аутор 1997; треће издање: аутор, 1998.)
6. 6. Нови прилози за биографију војводе Јездимира Дангића, Нова Србија, Београд, 1997.
7. 7. Војвода Ђујић, Нова Србија, Београд, 1998.
8. 8. Летопис Српске православне цркве 1946–1950 године: време патријарха Гаврила (1946–1950) и патријарха Викентија (1950–1958), 1–3, Српско културно друштво Зора, Книн–Београд, 2000–2001–2002.
9. Српска православна црква у Независној Држави Хрватској; 1941–1945. године, Дијам – М–прес, Ветерник, 2002
10. Злочин је почео раније: Прилози за историју страдања Срба у бановинама Приморској и Савској 1934–1939. године и Бановини Хрватској 1939-1941. године, ауторово издање, Београд, 2004.
11. Прилози за историју Српске православне цркве 1, Институт за српску културу, Приштина–Лепосавић, 2006.
12. Прилози за историју Српске православне цркве 2, Институт за српску културу, Приштина–Лепосавић, 2007.
13. Шта ће у Сплиту Свети Сава, ауторово издање, Београд, 2007.
14. Вар­на­ва па­три­јарх срп­ски, Па­ро­хи­ја хра­ма Све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду, Епар­хи­ја срем­ска, Бе­о­град, 2009. (Друго измењено издање, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Српски културни центар „Патријарх Варнава“, Пљевља–Подгорица, 2012.
15. Гер­ман Ђо­рић: Па­три­јарх у обез­бо­же­ном вре­ме­ну, 1–2, Манастир Светог Стефана Сланци, Бе­о­град, 2012.
16. Викентије Проданов: Патријарх у рђавом времену, ауторово издање, Београд, 2018.
17. Меморандуми Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве 1941–1942. године војно-управним командантима Србије, Музеј жртава геноцида, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве, Београд, 2020.
18. Јасеновачки логор – Саслушања српских избеглица (приредио), Музеј жртава геноцида, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве, Београд, 2020.
19. Акција Римокатоличке цркве – Саслушања српских избеглица (приредио), Музеј жртава геноцида, Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве, Београд 2021.
20. Ископавања у Јасеновцу 1963. године – Студија случаја сведочења др Србољуба Живановића, ауторово издање, Београд, 2021.
21. Лобор Град – Хрватски логор српске жене и деце (приредио), ауторово издање, Београд, 2022.
22. Прилози за историју Српске православне цркве III, ауторово издање, Београд, 2022.
23. Заборављени праведник, Удружење „Мост“ Скелани–Сребреница и аутор, Београд, 2023.
24. Саслушања српских избеглица – Историјски контекст и анализа саслушања, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.
25. 25. Српски народ у НДХ: Нестајање под крижом, маљом и петокраком, I–II, Удружење „Мост“ Скелани–Сребреница и аутор, Београд, 2023.
26. Секула Дрљевић: Велики Србин, увријеђени отпадник, црвени Хрват, Институт за српску културу, Никшић, 2025.
27. Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia 1941–1945, Genocide Victims Museum, Belgrade, 2025.
28. Крунослав Драгановић: Мирнодопски спокој ратног злочинца, Удружење „Мост“, Скелани–Сребреница и аутор, Београд, 2026.

б. (коаутор)

1. Миодраг Близанац, Вељко Ђурић Мишина, Патријарх Гаврило (Дожић), Нови Сад, 2004.
2. Бојан Стојнић, Радован Пилиповић, Вељко Ђурић Мишина, Свједочење о затирању. Прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године, Архив Републике Српске, Архив Српске православне цркве, Музеј жртава геноцида, Бања Лука–Београд, 2016.
3. Вељко Ђурић Мишина, Никола Марић, Ратнички дом, Медија центар „Одбрана“, Београд, 2017.

В. Предговори

1. Са­во На­ки­ће­но­вић, Книн­ска кра­ји­на: на­се­ља и по­ри­је­кло ста­нов­ни­штва, Срп­ско кул­тур­но дру­штво Зо­ра, Бе­о­град–Книн, 1990, стр. 5–10.
2. Мишо Урош, Тромеђа: три међе једног народа, Завичајни клуб Книнска крајина, Српско културно друштво Зора, Умјетничко братство манастира Крка, Искра – Информативна агенција Републике Српске Крајине, Београд–Книн, 1994, стр. 5–6.
3. Никола Кордић, Кроз рат са Дражом: ратне успомене личног пратиоца Михаиловића и шифранта у Врховној команди Југословенске војске у Отаџбини, Крагуј, Београд, 1998, стр. 141–144.
4. 4. Саво Накићеновић, Книнска крајина: насеља и поријекло становништва, Никола Пашић, Српско књижевно друштво Зора, Београд – Книн, 1999, стр. 5–11.
5. 5. „Про­ле­го­ме­на“, Кнез Па­вле у ви­хо­ри­ма европ­ске по­ли­ти­ке, Бе­о­град 2003, стр. 13–
6. 6. Jo­ža Hor­vat, Zden­ko Štam­buk, Do­ku­men­ti o pro­tu­na­rod­nom ra­du i zlo­či­ni­ma jed­nog di­je­la kаtoličkog kle­ra, (Za­greb 1946), ре­принт, Ба­ња Лу­ка 2007, стр. III–IX.
7. 7. „Про­ле­го­ме­на“. Му­дри орач њи­ве Го­спод­ње – Спо­ме­ни­ца Јо­си­фа Цви­јо­ви­ћа епи­ско­па би­тољ­ског и ми­тро­по­ли­та скоп­ског, Це­ти­ње-Ле­по­са­вић-Бе­о­град, 2007, стр. 15–
8. 8. Јанко С. Јанковић, Паланачке хронике, Anethum, Београд, 2008, стр. 5–16.
9. 9. Бошко Н. Костић, Официри, пучеви и политичари, Нова искра, Београд, 2011, стр. 5–6.
10. И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица 2012, стр. 6–7.
11. Војвода Василије Трбић, Мемоари – Казивања и доживљаји војводе велешког, 1-3, Београд, 2013, стр. 7–8.
12. Преиспитивање Сребренице – Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године, Београд, 2017, стр. 7–8.

Г. Приређивач

1. 1. Радослав Грујић, Политичко-верска активност Ватикана на Балкану кроз векове, Слободна књига, Београд, 1998, стр. 3–5. (Друго издање: Лио, Горњи Милановац, 2007; треће издање: Манастир Рукумија, 2009).
2. Ђу­ро Ви­ло­вић, Кр­ва­ва цр­ква, Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка, Зе­мун, 2009, стр. 5–19.
3. Владета Н. Милићевић, Ustaša Hrvatska revolucionarna organizacija, Музеј жртава геноцида, Београд, 2018, стр. 17–24.
4. Јасеновачки логор – Саслушања српских избеглица, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.
5. Лобор Град. Хрватски логор српске жене и деце – Саслушања српских избеглица, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.
6. Акција римокатоличке цркве – Саслушања српских избеглица, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.
7. Босна и Херцеговина – Саслушања српских избеглица, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.
8. Хрватска–Далмација–Славонија–Срем –Саслушања српских избеглица, I-II, Удружење архивских радника Републике Српске, Архив Републике Српске, Архив Војводине, Бања Лука, 2023.

Д. Уводно слово / Реч издавача / Реч уредника

1. (Коуредник) Мудри орач њиве Господње – Споменица Јосифа Цвијовића епископа битољског и митрополита скопског, Институт за српску културу – Светигора, Приштина–Лепосавић–Цетиње, 2007.
2. Главни и одговорни уредник часописа Института за српску културу Приштина–Лепосавић; Баштина, годишта 2006, 2007 и 2008.
3. (Уредник) И живот за православље, Зборник поводом 75-годишњице упокојења патријарха Варнаве, Београд–Пљевља–Подгорица, 2012.
4. Главни и одговорни уредник часописа Музеја жртава геноцида и Спомен-музеја „21. октобар“ у Крагујевцу: Годишњак за истраживање геноцида, годишта 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 и 2021.
5. Као главни и одговорни уредник издања Музеја жртава геноцида у периоду од априла 2014. до априла 2021. године, писао сам пригодан текст у готово свим издањима.

Ђ. Документарни филмови:

1. „Патријарх Герман Ђорић: Патријарх у обезбоженом времену“, 2011.
2. „Патријарх Варнава Росић: И живот за православље“, 2012.
3. „Пакао Независне Државе Хрватске“, 2015.
4. „Концентрациони логор Земун“, 2018.
5. „Јасеновац“ (серија од пет наставака), 2021.